"MOZAK DOSTIŽE PUNU ZRELOST SA 23 GODINE, TADA OSOBA MOŽE DA PATI ZBOG NESKLADA": Haos zbog dečje promene polova!

Odluka suda u Italiji da, na zahtev roditelja, odobri pravnu promenu pola trinaestogodišnjoj devojčici izazvala je burne reakcije u javnosti. Konzervativna udruženja ovu odluku nazivaju skandalom i presedanom u sudskoj praksi, dok se u delu javnosti postavlja pitanje da li je reč o zaštiti prava deteta ili o odluci čije posledice dete tog uzrasta ne može u potpunosti da sagleda.

O ovoj temi u emsiji “Uranak” na televiziji K1, govorili su urolog dr Aleksandar Milošević i Josif Fidanovski, psiholog i psihoseksualni terapeut, ukazujući na medicinske, psihološke i pravne aspekte ovakvih odluka.

Dr Aleksandar Milošević ističe da u ovakvim slučajevima postoji mnogo nejasnoća i pogrešnih tumačenja.

„Ovde ili ima mnogo grešaka u tumačenju ili ne znamo celu istinu. Sud ne donosi takve odluke samostalno, niti može da ih donese. Odluku donosi komisija strogo specijalizovanih lekara – psihijatara, psihologa, urologa i drugih stručnjaka. Roditelji ne mogu da donose takve odluke umesto deteta“, naglašava Milošević. On upozorava da se radi o izuzetno osetljivom razvojnom periodu.

“To je dete u najrizičnijem periodu razvoja mozga. Identitet se formira u prvim godinama života, ali mozak dostiže punu zrelost tek oko 22. ili 23. godine. Donositi odluku o fizičkoj promeni tela u pubertetu, bilo da je reč o hormonskoj ili hirurškoj tranziciji, po mom mišljenju je katastrofalna greška”, smatra on.

Milošević dodaje da je tranzicija prvenstveno psihijatrijsko i psihološko pitanje.

“Roditelji ne bi smeli da budu ti koji odlučuju. Procena mora biti strogo profesionalna, bez emocija, i sprovedena od iskusnih timova. Pravna promena može da usledi isključivo kao posledica odluke komisije. Sud samo potvrđuje dokumentaciju – da sud zajedno sa roditeljima odlučuje, to bi bio ozbiljan pravni problem”, zaključuje on.

Sličan stav iznosi i psiholog Josif Fidanovski, koji ističe da dete tog uzrasta ne može imati stabilan i trajan osećaj rodnog i polnog identiteta.

“Deca u tim godinama su veoma osetljiva i često imaju pojačanu anksioznost. Ne znamo šta se kod ove devojčice dešavalo u ranijem detinjstvu niti kako se formirala njena ličnost. Sud joj je dodelio pravni status, ali ključno pitanje je da li će se ići ka medicinskim intervencijama”, kaže Fidanovski.

On objašnjava da se racionalno razmišljanje razvija tek nakon sedme godine života, dok je potpuna zrelost mnogo kasnije.

“U adolescenciji je prisutna konfuzija identiteta i rodna disforija, kada osoba pati zbog nesklada. U savremenom društvu dodatni problem predstavlja uticaj digitalnih sadržaja i socijalnih mreža, gde mladi mogu biti izloženi pritiscima i modelima identiteta koji nisu njihovi”, upozorava Fidanovski.

Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju da se kod velikog broja mladih nesklad između polnog i rodnog identiteta vremenom spontano izbalansira.

“Čak 60 do 80 odsto dece i adolescenata sa tim osećanjima se vremenom integriše u svoj biološki identitet. Samo mali procenat ima trajnu i duboku disforiju od najranijeg detinjstva. Zbog toga je neophodno dugotrajno praćenje, a ne ishitrene odluke”, ističe Fidanovski.

Odluka italijanskog suda tako je otvorila širu raspravu o granicama prava, odgovornosti institucija i zaštiti dece, ali i o tome gde prestaje pravna odluka, a počinje dugoročna briga o psihičkom i fizičkom zdravlju deteta.

Bonus video:

(Espreso/Uranak/K1)